Instagram voli kafu i kafa voli Instagram. Zbog toga je gotovo nemoguće zamisliti jutro a da se u postovima ljudi koje pratimo ne nađe šoljica našeg omiljenog napitka, uz odgovarajući opis ili hešteg.

Počećemo od same fotografije. Kafa je najfotogeničnija odmah nakon što je izlijete u šolju. Para kojom odiše čini sliku dinamičnijom, a kafu primamljivijom. Dok ruke koje drže šoljicu fotografiju čine ličnijom.

Ukoliko kafu pijete iz svoje omiljene šoljice, dozvolite šoljici da privuče svu pažnju. Ako se nalazite na terasi koja je dekorisana po vašem ukusu, ok je da kafa bude samo deo kompozicije kadra. Ali imajte na umu da je kafa najlepša kada se fotografiše odozgo.

Kada zabeležite savršenu fotografiju, vreme je i za takav opis. On zavisi od inspiracije, ali svakako uključuje oprobane heštegove, poput najočiglednijeg: #coffee, ali i druge, popularne na globalnom nivou: #coffeelovers, #butfirstcoffee, #ilovemycoffee, #coffeetime. Dok od oznaka na našem jeziku možete koristiti: #kafa, #vremejezakafu, #prvajutarnja.

I ne zaboravite, ljubav prema kafi je nemerljiva. Ali svako da naša omiljeni napitak zaslužuje što više lajkova.

Članak Instagram i kafa to su srca dva se pojavljuje prvo na Tempo Del Caffe.

Kao i mi, naši omiljeni junaci sa filmskog platna često uživaju u ukusu ovog rasanjujućeg napitka. On im daje snagu za sve izazove na putu heroja. Zbog njega su dovoljno oštroumni da razaznaju ko su im saveznici, a ko neprijatelji na tom putu. A zbog samog rituala ispijanja kafe, nama tako poznatog, mi se lakše sa njima poistovećujemo.

Mnoštvo je scena u kojima je kafa samo rekvizit glumačke igre, ali tokom filmske istorije, susreli smo i sa onim scenama u kojima je kafa skoro ravnopravni nosilac dramske radnje.

Mnogima prva asocijacija na takvu scenu je ona iz kultnog filma „Petparačke priče“.

Marvin nema mišljenje tokom rasprave o religiji i po uverenjima reditelja i scenariste, Kventina Tarantina, to je dovoljan razlog za metak u glavu. Taj metak pravi gomilu problema glavnim likovima, Džulsu i Vinsentu, pa su prinuđeni da pomoć potraže u kući poznanika, Džimija. Sam Tarantino igra ulogu ovog smušenog prizetka sa teritorije Los Anđelesa. Majstor dijaloga nam u kratkoj sceni stavlja do znanja da je on zadužen za izbor kafe u svom domaćinstvu, a da se za sve ostale stvari pita njegova supruga. A ona samo što nije došla kući, pa je vremenski tesnac za glavne junake i više nego očigledan.

Kafa je jedno od najpopularnijih pića na zemlji, a da bi takva situacija bila i na ostalim planetama pokazuje nam film Tor.

Plavokosi bog sa planete Asgard je tek pao na zemlju i pokušava da se prilagodi ljudskim običajima. Velike su razlike između ove dve planete. Na primer, običaj na njegovoj planeti je da kada vam se svidi piće i želite još, svoju čašu smrskate o pod. Tor ovaj običaj demonstrira kada se oduševi ukusom kafe.

Ako pravimo listu najvećih glumaca i ograničimo je samo na one žive, sigurno smo koja dvojica će zauzeti prva dva mesta i ostaje nam samo da se raspravljamo ko će na koju poziciju.

Mislimo na Roberta de Nira i Al Paćina. Njih dvojica su obeležila sedamdesete, osamdesete, devedesete, dvehiljadite, a obeležavaju i tekuću deceniju. Ipak ljubitelji filma su morali da čekaju sve do 1995. i filma Vrelina da bi ih videli u istom kadru.

Istorijski značaj scene smo objasnili, a reditelj Majkl Men se potrudio da njen značaj za samu filmsku priču ne bude zanemarljiv. Savršeno je izgradio saspens i predstvario nam susret glavnog dobrog i glavnog lošeg momka. A scenu je otpočeo sa tako čestim svakodnevnim pitanjem: Mogu li da te častim kafom?

Još jedan film iz iste godine, a samim tim i iz iste decenije. Decenije koju je na filmu obeležio fenomen nepouzdanog naratora.

Verovatno najpoznatiji takav narator je Rodžer Verbal Kint za one koji nisu gledali film Dežurni krivci, ili Kajzer Soze za one koji jesu. Otkrivanje da su Rodžer i Kajzer zapravo isti čovek je razrešenje jedne od najvećih misterija u istoriji kinematografije. A trenutak kada gledaoci, a zajedno sa njima i agent Kujon, shvataju taj obrt, obeležen je padom i razbijanjem šoljice za kafu.

Članak Kafa u glavnoj ulozi se pojavljuje prvo na Tempo Del Caffe.

U engleskom jeziku postoji izraz „shoplifter“ za koji nemamo adekvatan prevod, ali se njegovo značenje odnosi na sitnog kriminalca koji krade po prodavnicama. Kako se ova naša priča dogodila baš u Engleskoj, mi ćemo u daljem tekstu koristiti pomenuti izraz. Naime, jedan shoplifter je 2012. ušetao u jednu mančestersku prodavnicu, na kasu stavio dve velike kese i radnicu učtivo zamolio da ih ispuni novcem i cigaretama. Nimalo čudna scena za jedan tako veliki grad. Ali ono što ovu priču izdvaja od ostalih je što je lopov svoju levu ruku držao u džepu kaputa, gde se navodno nalazio pištolj, dok je u desnoj ruci držao šolju kafe koju je nonšalantno pio dok se pljačka odvijala.

Za kraj smo ostavili jednu skoro zaboravljenu profesiju, danas zastupljenu isključivo u ruralnim predelima – čuvanje ovaca. U 15. veku stvari su se bitno razlikovale, pa je Kaldi, junak ove priče, bio tek jedan od mnogih čobanina iz Etiopije. Dok je jednog dana savesno obavljao svoj posao, primetio je iznenadnu promenu u ponašanju njegovih ovaca. One su počele više da skakuću, brže da se kreću, generalno postale su energičnije. Kaldi je pokušao da sazna otkud ova promena. Prateći svoje ovce naišao je na žbunje sa crvenim, bobičastim, plodovima sa kojeg su ovce jele.
Radoznali Kaldi je i sam zagrizao bobice. Ubrzo je kod sebe primetio porast energije i povećanu budnost. Džepove je ispunio plodovima i istog dana svoje otkriće podelio sa sebi najbližima. Vest o ovoj čudotvornoj biljci se polako širila, uz ime koje je dobila po Kaldijevom rodnom mestu, selu po imenu Kafa.

Članak Neobične pauze za kafu se pojavljuje prvo na Tempo Del Caffe.

Sve je počelo od Beča. Građani glavnog grada Austrije su poznati kao veliki zaljubljenici u kafu, za njih važi pravilo da u svom omiljenom napitku vole da uživaju natenane, a čak imaju i svetski poznat recept za njegovu pripremu. Upravo je Bečka gospoda i odgovorna za širenje kafe na zapadnu Evropu. Oni su u svojim salonima prvi iskusili njeno rasanjujuće dejstvo.

Bečlije su se sa kafom upoznale krajem sedamnaestog veka i to preko naslovnog junaka ove priče. Franjo Đura Kolčić je rođen u Somboru (Gradu koji je bio pod upravom Osmanlija). Vrlo rano je prebegao za Austrougarsku i postao deo Bečkog garnizona. Kada su 1683. Turci krenuli sa vojskom od 200.000 askera u napad na prestonicu ovog carstva, Đura je bio jedan od ukupno 20.000 vojnika spremnih da brane Beč.

Kako je brojčana nadmoć bila na strani osvajača sa istoka, katastrofa je bila na pomolu. Prvi korak ka toj katastrofi bila je duga opsada Beča. Hrabri i spretni Đura je došao na ideju kako da pomogne svojoj armiji u nevolji. Prerušivši se u turskog vezira provukao se kroz neprijateljske redove i uspešno došao do poljskih glasnika. Tada moćna Poljska vojska je priskočila u pomoć Austrougarskoj, pa je sprečen prodor koji bi verovatno zauvek izmenio političku kartu Evrope.

Iza Osmanlijske najezde je ostao samo ratni plen, a među tim plenom našla su se i „zrna zelenog pasulja“. Primena ove biljke je Austrijancima bila nepoznata, ali ne i Kolčiću. On je zbog svog porekla bio upoznat sa ljubavlju koju Turci gaje prema ovim zrnima. Uzeo je zaplenjenu kafu i otvorio prvu kafanu u civilizovanom, zapadnom svetu. Kafanu je prikladno nazvao „Kod zrna zelenog pasulja“ i tako omogućio našem omiljenom napitku da uđe u navike i afinitete zapadnog sveta.

Članak Kako je Đura Kolčić uticao na naša jutra se pojavljuje prvo na Tempo Del Caffe.

Dok je u pitanju mašta, sve je dozvoljeno. Ali ako putovanje kroz vreme ikada postane moguće, svi mi koji svakodnevno uživamo u kafi, trebali bi da izbegavamo ove vremenske i prostorne destinacije.

Konstantinopolj, Prva polovina XVII veka

Danas je Istanbul zahvaljujući svojoj orijentalnoj zaostavštini i strateškom položaju jedan od najposećenijih gradova na svetu. Ali Konstantinopolj u vreme vladavine Murata IV nikako ne bi bio tako poželjna destinacija. Ovaj sultan je strahovao od puča, a kako je smatrao da se opozicione struje okupljaju na mestima gde se služi kafa, pretečama današnjih kafića, odlučio je da zabrani naše omiljeno piće. I ne samo to, već je propisao takve kazne, da je pravo čudo što je u svakodnevni razgovor ušao izraz „drakonske kazne“, a ne „muratovske kazne“. Naime, svako koga bi državni zvaničnici uhvatili da pije kafu, bio bi pretučen na licu mesta. A u slučaju da ponove prekršaj, presuda bi bila brza i stroga – vezivanje u kožnu vreću i bacanje u Bosfor.

Švedska, XVIII vek

Vlada u Švedskoj se čak pet puta u svojoj istoriji odlučivala da građanima zabrani konzumiranje rasanjujućeg napitka, a najdalje u ovim namerama je otišao Gustav III. Prvo je propisao izuzetno visoke novčane kazne, a nemogućnost građana da ih isplate je rezultirala konfiskacijom kafe i pribora potrebnog za njenu pripremu: šoljica, džezvi, kašičica… Zatim je zatvorenicima omogućio da piju kafu u količinama koje žele, kako bi bezuspešno dokazao njen štetni uticaj na ljudski organizam. Ovo pokazuje da je visok standard u švedskim zatvorima nešto što se neguje vekovima. I na kraju, dva brata, dva jednojajčana blizanca učinio svojim pokusnim kunićima. Jednom je naredio da pije kafu u ogromnim količinama, drugom da pije isto toliko čaja, sve kako bi pokazao da kafa skraćuje život. Nažalost, nije dočekao neuspeh još jednog svog eksperimenta, jer je čovek koji je pio kafu nadživeo, kako svog brata, tako i samog kralja Gustava trećeg.

Prusko kraljevstvo, XVIII vek

Širenje kafe po Evropi je ugrozilo jedan od omiljenih rituala nemačkog naroda – ispijanje piva uz doručak. Zbog toga je Fridrih Veliki doneo dekret kojim je ukazao na superiornost piva u odnosu na kafu. Otišao je toliko daleko, pa je tom dekretu dao i lako pamtljiv slogan „Njegovo visočanstvo je odgojeno na pivu“. Ipak, ovi napori su bili uzaludni, jer je stanovništvo Pruskog kraljevstva sve više počelo da uživa u jutarnjim kafama, a legenda kaže, da je i sam kralj Fridrih II kasnije postao veliki ljubitelj napitka protiv kojeg se borio.

Italija, XVI vek

Danas, Italija i kafa su skoro pa sinonimi, ali nije uvek tako bilo. U novovekovnoj Italiji gde je najveća moć i uticaj pripadala crkvi, kafa je proglašena satanističkim pićem. Kafa je bila nova stvar kojoj popularnost raste, a jasno je da ljudi koji se zalažu za svetovno ne gladaju baš blagonaklono na ono što je novo. Ipak, na sreću svih nas, Papa Kliment VIII je probao kafu, zaljubio se u nju i proglasio je legalnom. A kako je Papin uticaj prevazilazio granice Italije, mnoge evropske zemlje su na krilima njegove odluke kafu učinile legalnom.

Članak Na pogrešnom mestu u pogrešno vreme se pojavljuje prvo na Tempo Del Caffe.

Tako su Bečlije shodno svom sofisticiranom ukusu u šolju omiljenog napitka dodali šlag i cimet; Amerikanci su zbog svojih navika i načina života razvili filter kafu; U Turskoj je nastao način pripreme koji je postepeno osvojio čitav Balkan; A u Italiji način pripreme koji je osvojio čitav svet.

Sertifikat Nacionalnog Instituta za italijanski Espresso, ili skraćeno „Espresso Italiano“ je svedočanstvo kojim se diče vlasnici kafića širom planete, a bariste koje ovim napitkom daju smisao jutrima, se smatraju istinskim umetnicima.

Ali kao i biljka koja mu je jedini sastojak i Espresso mora da se prilagođava, kako bi postao više lokalan, odnosno kako bi bio u skladu sa afinitetima, ukusima i navikama ljudi koji ga piju. Zbog toga je svaka šoljica Tempo del Caffe-a nastala od svetlije pržene kafe, blažeg i manje kiselog ukusa.

Jedinstvene po svojoj autentičnosti, Tempo del Caffe kapsule pretvaraju vaš Dolce gusto aparat u iskusnog baristu, koji uvek zna šta je potrebno vašoj šoljici. Bilo da želite da se razbudite, da se okrepite nakon produktivnog dana, ili da sebi posvetite pet minuta uživanja.

Članak Kako je kafa postala omiljeni napitak čitavog sveta? se pojavljuje prvo na Tempo Del Caffe.