Inspirisani naučnom fantastikom kako u filmu, tako i u književnosti, često smo budni sanjali o tome da smo akteri u pričama koje se dešavaju u nekom drugom prostoru i nekom drugom vremenu. Bilo da je to davna prošlost ili daleka budućnost. Maštali smo da smo deo bitnih istorijskih situacija. Da smo na ulicama Firence u doba renesanse; U Londonu u trenutku kada je kraljica Elizabeta zajedno sa svojim sugrađanima gledala Šekspirove predstave; Ili jednostavno u društvu čoveka koji je prvi shvatio da će mu kordinisani pokreti čitavog tela pomoći da se kreće po vodi.

Dok je u pitanju mašta, sve je dozvoljeno. Ali ako putovanje kroz vreme ikada postane moguće, svi mi koji svakodnevno uživamo u kafi, trebali bi da izbegavamo ove vremenske i prostorne destinacije.

Konstantinopolj, Prva polovina XVII veka

Danas je Istanbul zahvaljujući svojoj orijentalnoj zaostavštini i strateškom položaju jedan od najposećenijih gradova na svetu. Ali Konstantinopolj u vreme vladavine Murata IV nikako ne bi bio tako poželjna destinacija. Ovaj sultan je strahovao od puča, a kako je smatrao da se opozicione struje okupljaju na mestima gde se služi kafa, pretečama današnjih kafića, odlučio je da zabrani naše omiljeno piće. I ne samo to, već je propisao takve kazne, da je pravo čudo što je u svakodnevni razgovor ušao izraz „drakonske kazne“, a ne „muratovske kazne“. Naime, svako koga bi državni zvaničnici uhvatili da pije kafu, bio bi pretučen na licu mesta. A u slučaju da ponove prekršaj, presuda bi bila brza i stroga – vezivanje u kožnu vreću i bacanje u Bosfor.

Švedska, XVIII vek

Vlada u Švedskoj se čak pet puta u svojoj istoriji odlučivala da građanima zabrani konzumiranje rasanjujućeg napitka, a najdalje u ovim namerama je otišao Gustav III. Prvo je propisao izuzetno visoke novčane kazne, a nemogućnost građana da ih isplate je rezultirala konfiskacijom kafe i pribora potrebnog za njenu pripremu: šoljica, džezvi, kašičica… Zatim je zatvorenicima omogućio da piju kafu u količinama koje žele, kako bi bezuspešno dokazao njen štetni uticaj na ljudski organizam. Ovo pokazuje da je visok standard u švedskim zatvorima nešto što se neguje vekovima. I na kraju, dva brata, dva jednojajčana blizanca učinio svojim pokusnim kunićima. Jednom je naredio da pije kafu u ogromnim količinama, drugom da pije isto toliko čaja, sve kako bi pokazao da kafa skraćuje život. Nažalost, nije dočekao neuspeh još jednog svog eksperimenta, jer je čovek koji je pio kafu nadživeo, kako svog brata, tako i samog kralja Gustava trećeg.

Prusko kraljevstvo, XVIII vek

Širenje kafe po Evropi je ugrozilo jedan od omiljenih rituala nemačkog naroda – ispijanje piva uz doručak. Zbog toga je Fridrih Veliki doneo dekret kojim je ukazao na superiornost piva u odnosu na kafu. Otišao je toliko daleko, pa je tom dekretu dao i lako pamtljiv slogan „Njegovo visočanstvo je odgojeno na pivu“. Ipak, ovi napori su bili uzaludni, jer je stanovništvo Pruskog kraljevstva sve više počelo da uživa u jutarnjim kafama, a legenda kaže, da je i sam kralj Fridrih II kasnije postao veliki ljubitelj napitka protiv kojeg se borio.

Italija, XVI vek

Danas, Italija i kafa su skoro pa sinonimi, ali nije uvek tako bilo. U novovekovnoj Italiji gde je najveća moć i uticaj pripadala crkvi, kafa je proglašena satanističkim pićem. Kafa je bila nova stvar kojoj popularnost raste, a jasno je da ljudi koji se zalažu za svetovno ne gladaju baš blagonaklono na ono što je novo. Ipak, na sreću svih nas, Papa Kliment VIII je probao kafu, zaljubio se u nju i proglasio je legalnom. A kako je Papin uticaj prevazilazio granice Italije, mnoge evropske zemlje su na krilima njegove odluke kafu učinile legalnom.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *