Danas kafa pokreće Evropu. Ovaj napitak je sastavni deo jutarnjih rituala u svim zemljama i staležima starog kontinenta. Ali kako je ova biljka poreklom sa istoka Afrike došla do tog statusa?
Sve je počelo od Beča. Građani glavnog grada Austrije su poznati kao veliki zaljubljenici u kafu, za njih važi pravilo da u svom omiljenom napitku vole da uživaju natenane, a čak imaju i svetski poznat recept za njegovu pripremu. Upravo je Bečka gospoda i odgovorna za širenje kafe na zapadnu Evropu. Oni su u svojim salonima prvi iskusili njeno rasanjujuće dejstvo.
Bečlije su se sa kafom upoznale krajem sedamnaestog veka i to preko naslovnog junaka ove priče. Franjo Đura Kolčić je rođen u Somboru (Gradu koji je bio pod upravom Osmanlija). Vrlo rano je prebegao za Austrougarsku i postao deo Bečkog garnizona. Kada su 1683. Turci krenuli sa vojskom od 200.000 askera u napad na prestonicu ovog carstva, Đura je bio jedan od ukupno 20.000 vojnika spremnih da brane Beč.
Kako je brojčana nadmoć bila na strani osvajača sa istoka, katastrofa je bila na pomolu. Prvi korak ka toj katastrofi bila je duga opsada Beča. Hrabri i spretni Đura je došao na ideju kako da pomogne svojoj armiji u nevolji. Prerušivši se u turskog vezira provukao se kroz neprijateljske redove i uspešno došao do poljskih glasnika. Tada moćna Poljska vojska je priskočila u pomoć Austrougarskoj, pa je sprečen prodor koji bi verovatno zauvek izmenio političku kartu Evrope.
Iza Osmanlijske najezde je ostao samo ratni plen, a među tim plenom našla su se i „zrna zelenog pasulja“. Primena ove biljke je Austrijancima bila nepoznata, ali ne i Kolčiću. On je zbog svog porekla bio upoznat sa ljubavlju koju Turci gaje prema ovim zrnima. Uzeo je zaplenjenu kafu i otvorio prvu kafanu u civilizovanom, zapadnom svetu. Kafanu je prikladno nazvao „Kod zrna zelenog pasulja“ i tako omogućio našem omiljenom napitku da uđe u navike i afinitete zapadnog sveta.